Snohvatice
by Sanja Maksimović
O problemima u barskom turizmu
Rešile žabe sred jedne bare
da kroz turizam profit ostvare,
pa našle žapca, što vešt je knjiški
da osmisli slogan marketinški.
I, eto plakata na listu lokvanja
na rogoz okačen sunce zaklanja:
Na njemu piše:
"Izvor bez mane
nek svrne putnik
dušom da da'ne.
Širom vascelog
poznatog sveta
nema ovakvog
kvaliteta"
Neki daždevnjak se dotak'o greha
te je na slogan
prasn'o od smeha:
"Kvalitet? Izraz ne pogađa metu.
Pre bi se radilo o hvalitetu.
Taj vajni izvor, majka mu stara,
ništa je drugo do obična - bara."
Žabe se odmah latile malja
da smožde tog nitkova što ugled im kalja.
Jak je on neki istine jemac,
kada je običan - vodozemac.
Nebitna stvar
Moj najbolji drugar, zbog nemarnosti svoje,
slučajno progut'o pilulu od koje se menjaju boje.
Postao najpre zelen, kao prolećna trava,
a zatim crn kao nebo na kome zvezda spava;
lice mu obli plava, boja stidljivog različka,
a potom bi ljubičanstven, kao cvetovi čička.
Prodrmala ga, onda, crvena boja maka,
a zatim postade žut sav, ko pege daždevnjaka.
Ljudi ga gledaju čudno, zbunjeni pred njim stoje,
a ja se smejem i kažem: "Ma dajte, svejedno je.
Pametan je i dobar, moj najbolji drugar to je.
Uopšte nije bitno kakve je spolja boje
Stvor
Žalio mi se jedan STVOR
da mu je zaista veliki smor
da stalno upada u iskušenje
da se prestvori u - STVORENJE.
Bilo ko, kada čuje za STVORA
dozu žmaraca iskusiti mora
jer STVOR je čest u noćnoj mori
koja junaštvo u pekmez rastvori.
STVORENJE - to je već druga priča,
za njega se ređe vezuje strava.
Za to je kriva biologija
koja stvorenja razvrstava.
Kad je u rečnom koritu svom
rovca na mamcu ugled'o som
lice mu se razvi u kez,
al radost, avaj, beše zez:
čim je rovca meznuo
opasno se zeznuo.
Kad je pred rupom,
kućnim mu pragom
poznao miris
siru mu dragom
mišu se lice razvi u kez,
al radost, avaj,
beše zez:
s mišolovke meznuo
i časkom se zeznuo.
O kezu i zezu
Tako i ja pred svom silom
bombona
i čokoladama punih vagona
iako širim lice u kez
mislim o tome gde je tu zez: ako ću ih meznuti
da li ću se zeznuti?
Posvećeno devojčici koja je dobila smanjenu ocenu iz vladanja zato što je u (sjajnom!) pismenom zadatku upotrebila reč "zeznuti".
Pa dobro, vetre...
... na koga si se toliko naljutio?
Ko ti je to na živac stao
pa si se tako na baštu obrušio
i lišće posvuda razbacao?
I zar je bašta glavni krivac
što ti je taj neko stao na živac?
Nedavno sam čuo kako se na mene
bakterije keze s osmehom hijene.
Neustrašive su! Jedino se plaše
jedne čudne stvari - lične higijene!
E pa dobro onda! Hvatam se sapuna!
Čistoća mi nikad nije bila strana.
Praću ruke, noge, umivati lice.
Bakteriji strašnoj neću biti hrana!
Temeljno ću pastom izribati zube
da se sjaje kao biseri u nizu.
Bolje grizu lepo iščetkani zubi
nego zubi koje bakterije grizu.
Svakog dana sebi, barem dvaput dnevno
ispod mlakog tuša prirediću slavlje.
Uživanje to je! A i korist bitna:
pobeći će bolest, a ostati zdravlje.
Za ciruse s pravom može se kasti
da su dosledno paperjasti.
ko da je nekome bio merak
na nebo da zakači beo čuperak.
Kada se kumulus odozdo gleda
liči na kugle sladoleda,
debeljuškast je, nebom se vuče,
nikada zemlju kišom ne tuče.
O oblacima
Stratus je oblak forme sumnjive,
gusto se razvlači preko njive,
i zaista je muka velika
reći kakvog je tačno oblika.
A ako nekome treba kiše
nek poziv nimbostratusu piše,
il’ nek od kumulonimbusa traži
da skorenoj zemlji žeđ utaži.
Danima čamio duboko u kaci
kiseljen kupus, dobro osoljen,
ostavljen sam u rasolu, glavat,
i patio zato što nije voljen.
Slutio nije da će ga uskoro,
kad ga iz kace na trpezu stave,
iskrena ljubav Pere gurmana
koštati sočne kupusne glave.
Kobna ljubav
Nikom ništa dao ne bi,
samo sebi,
sebi,
sebi!
Grčevito stiska svoje
pa sve viče:
"Moje!
Moje!"
Na kraju je ovo stanje:
stvari više -
- društva manje.
Sebičnjaka hvata tuga
jer nijednog
nema druga.
Nek mu neko mudar
rekne
kako drugove da
stekne.
Jednog dana, u šumarku
razgovar'o puž sa mravom.
Hvalio se: "Ja vam, znate,
uvek imam krov nad glavom"
"Svaka čast tvom arhitekti",
stiže pohvala od mrava,
"al' se meni nešto čini
da te kuća usporava."
"Priroda je arhitekta"
razgovor je dalje vođen,
"kuća mi je deo tela,
jer sa njom sam, znate, rođen."
"Žao mi je", mrav tad reče,
"al šta da se, eto, radi:
više cenim one kuće
koje neko sam izgradi."
Mali šumski razgovor
Kako se rodila jedna ideja
Seđaše jednom mlađani Njutn
s knjigom u ruci na zelenoj travi
kad ga odjednom usred čitanja
otpala jabuka tresnu po glavi.
I ispod čvoruge prilično bolne
(od one vrste što teško splasne)
javi se pitanje za nauku bitno-
- začetak jedne ideje jasne.
"O, kako boli!
Proklinjem granu
što ne baci jabuku
na suprotnu stranu!
Ako vec čvoruge ovako bole,
zašto sve mora da pada nadole?
Zbog čega voćke od glava ne beže?
Šta ih to baš za put k Zemlji veže?
Moraću, bogami, da ovo objasnim
uvesti pojam - zemljine teže"
Ilustracija: Vesna Petrić
Šta rade zubati krokodili
kada žele da se provedu?
Skoče u Nil za časak tili
i vrebaju koga će malko da jedu.
Krokodil, kada je zaista gladan
ume da bude vrlo napadan:
munjevito napada sve od reda.
Mog'o bi pojesti čak i medveda!
No ima jedna dušica mila
bela vrana u jatu krokodila
čije je srce meko ko svila:
Njegove oke sve milo glede
(o, kako umiljato biće!).
Nikoga on ne želi da jede!
umesto toga - gricka keksiće.
Samo za medom on često hrli:
ne da ga jede,
već da ga - grli!
Meda je plišan, lepota prava!
Bez njega Kroka ne može da spava.
